Predavanja: Funkcije i značenja padeža. Dativ i akuzativ.

ДАТИВ

ДАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА

Датив је падеж намјене. У њему стоји име појма коме се шта на било који начин намјењује, коме или чему је нешто управљено, односно окренуто.

1. Најчешће има функцију неправог објекта, при чему се њиме допуњују:

а) глаголи давања:

Дао сам један примјерак професору. Уручила им је позивнице.

б) глаголи говорења, исказивања и изражавања:

Кажи то и другима. Свима је саопштио нове вијести.

2. Дативом се допуњују и глаголи чињења, а све што се чини доноси ономе коме је намијењено корист или штету, па у таквим случајевима говоримо о дативу користи и штете (комоди и инкомоди):

Зорану су украли аутомобил. Хоће да приштеди дјеци. Поправише нам рачунар.

3. У дативу као логичком субјекту налази се име појма коме се приписује пријатно или непријатно стање, односно расположење, и то не само у безличним реченицама: Болеснику је опет тешко, Милици је досадно, Њему се спавало, итд. него и у личним (субјекатско-предикатским) реченицама: Мајци ударише сузе од радости, Њему се играла кошарка, Свима нам је пјесма омилила, итд.
4. У дативу стоји и име појма од кога неко осјећање или расположење потиче, па се као такав може назвати аблативним дативом или дативом узрока, који има функцију допуне управних глагола:

Већ се радује плијену. Дивим се сам себи. Ја се овој и чудим работи.

5. Неки придјеви као што су: драг, милостив, дорастао, дужан, крив, мрзак, одвратан, симпатичан, пријатан, потребан, вјеран, вјешт, вичан, одан, рад, склон и њима сл. такође захтијевају допуну у облику датива:

Нијесмо вични томе занату. Није он томе дорастао. Ја сам потребан њему.

6. Посесивни датив означава појам коме нешто припада:

Брат му тешко живи. Капетану је униформа поцијепана.

7. С посесивним дативом је сродан датив интересовања или етички датив, којим се изражава истинска или тобожња наклоност и интересовање:

Јесте ли нам здраво осванули? Како си ми, шта ми радиш?

8. Датив стоји и уз глаголе и изразе који означавају кретање, управљеност или окренутост појму с именом у дативу, те има функцију допуне или прилошке одредбе за правац:

Пришао сам кревету. Прикључи се  зачељу. Хитао је плавом језеру.  

ДАТИВ С ПРЕДЛОЗИМА

Са дативом као падежом намјене употребљава се неколико предлога: к(а), према, насупрот, упркос и близу. Предлог к(а) иде једино с дативом, према још са локативом, насупрот, упркос и близу и са генитивом.  

1. Предлог к(а) употребљава се с дативом уз глаголе који означавају кретање или управљеност да означи правац или циљ:

Пливао је ка другој обали. Изненада се окренуо ка сабесједнику. Дође к мени.

2. У истом значењу с дативом се употребљава и предлог према, али се њиме не означава и доспијевање до циља кретања као предлогом к(а):

Отрчала је према катуну. Неколицина нас јурне према узвишици.

3. Предлог према с дативом допуњује апстрактне именице којима се казује неко расположење, стање или став:

Ти знаш моју приврженост према теби. Моја одвратност према њој још више се појача. 

4. Концесивно значење датив има с предлозима насупрот и упркос, којима се исказује супротан став или супротно расположење:

Насупрот свим забранама протест је одржан.  Упркос свему радовао се.

5. Предлог близу се најчешће слаже с генитивом, а врло ријетко с дативом, и у оба случаја има мјесно значење:

Најзад су се примакли близу непријатељским шанчевима. Били су близу Жабљаку.

6. С предлошким изразом захваљујући датив исказује:

а) средство: Излијечио се захваљујући новим лијековима. (уз помоћ...)

б) узрок: Захваљујући великом труду, успио је. (зато што се трудио...)

Овај предлошки израз се не препоручује кад се ради о негативној околности, као у примјерима: захваљујући тешкоћама, болести и сл.

АКУЗАТИВ

АКУЗАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА

1. Акузатив без предлога као падеж правог објекта стоји уз праве прелазне глаголе. У њему се налази име појма који глаголска радња у потпуности обухвата:

Узела је најпотребније ствари. Упијао је сваку њену ријеч. 

2. Уз неке прелазне глаголе као што су: помоћи, савјетовати, сметати и судити, поред акузатива, може се употребљавати и датив: помоћи га и помоћи му, савјетовати га и савјетовати му, сметати га и сметати му, судити га и судити му итд. Оба ова падежа уз наведене глаголе употребљавају се са својим основним значењем: акузатив као прави објекат, а датив као објекат коме се нешто намјењује.
3. У језику народних пјесама и код старијих писаца среће се употреба објекта у акузативу без предлога и уз глаголе који су у основи непрелазни:

Мајка дјецу рано лијегала. Заиграше добре коње пољем.

4. Уз прелазне глаголе учити, питати и молити могу се употријебити и по два акузатива у функцији правог објекта:

Питаћу те посљедњу лекцију. Молио бих  вас  једну ствар. Научио нас је један трик.

5. Акузатив без предлога често има функцију логичког субјекта са значењем носиоца стања, и то не само у безличним реченицама: Њу је јутрос било срам. Пробадало га је у крстима, већ и у личним, субјекатско-предикатским: Марка сврби нос. Јасну је забољела глава.
6. Акузатив уз глаголе коштати, ваљати и сл. означава цијену, вриједност:

То га је хиљадарку коштало. Чудне пушке, ваља мушку главу. 

7. У акузативу стоји и име временске мјере:

Пробдјела је цијелу ноћ. Толике године је живио у овој кући. 

8. Прави темпорални акузатив, чија је функција прилошка, имамо у примјерима:

Сваку ноћ долази на наша врата. Други дан ми преприча све.  

Разлика између темпоралног акузатива и акузатива за мјеру времена у томе је што темпорални акузатив даје одговор на питање: кад? и употребљава се напоредо с темпоралним генитивом у истом значењу, а акузатив мјере времена одговара на питање колико дуго је нешто трајало и облик генитива умјесто њега никако не би могао бити употријебљен.

АКУЗАТИВ С ПРЕДЛОЗИМА

С акузативом се слажу неколике групе предлога. Само с акузативом слажу се предлози кроз, низ и уз. С акузативом и локативом иду предлози на, у, о и по, а с акузативом и инструменталом међу, над, под, пред и за. Предлози у и за, иако ријетко, слажу се и с генитивом.

1. Предлози кроз, низ и уз с акузативом најчешће имају функцију прилошке одредбе за мјесто:

а) Предлог кроз означава да нешто пролази с једне на другу страну појма с именом у акузативу, да се креће између његових дјелова или јединки:

Ишли су кроз шуму. Пробијали су се кроз народ.

б) Предлогом низ означава се кретање од горње стране појма с именом у акузативу према доњој:

А низ образе јој потеку сузе. Крупна људина сниза се низа зид. 

в) Супротан правац кретања, тј. кретање од доњег краја према горњем означава се акузативом с предлогом уз:

Пође уз поток у другу воденицу. Потрчала је уза степениште.

Предлози кроз и уз с акузативом могу имати и значење:

а) времена: Доћи ће кроз једну годину. То се дешавало уз овај посљедњи рат. 

б) начина: Шапутала је кроз плач. Одговарала је уз лаган осмијех.

2. Предлози у, на и о с акузативом означавају мјесто у правцу ког се врши кретање и које је крајњи циљ кретања:

Брод је приспио у луку. Најзад изађоше на сеоски друм. Објеси торбу о раме.

Предлози у и на с акузативом могу имати још:

а) временско значење: Стигоше у зору. Вратиће се на јесен.

б) начинско значење: Ухватише га на препад. Сви су говорили у један глас.

Акузатив с предлогом на има функцију неправог објекта уз глаголе мислити, навикавати, нападати, пристајати, чекати, сумњати, пазити итд.:

Пазила је на дијете. Навикла је на нову колегиницу. Чека на нову прилику.

Веза акузатива и предлога на често има и функцију атрибута:

Облачи блузу на туфне. Прави торту на спрат. То је авион на млазни погон.

Предлог о с акузативом често се употребљава за означавање узрока и циља:

Отимали су се о поклоне. Грабе се о пића и масна јестива.

Предлог по с акузативом не означава просторни однос, већ се с овим падежом најчешће употребљава за означавање циља:

Отац је отишао по дјецу. Свратили су по ствари. Отрчао је по љекара.

3. Предлози међу, над, под, пред и за с акузативом означавају мјесто завршетка кретања:

Скотрљао се међу точкове. Наднесе се над колијевку. Пао је под кревет. Истрча пред кућу. Сједоше за трпезу.

Предлог за означава и један друкчији просторни однос, односно означава да је један појам чврсто везан или прибијен уз други:

Привезаше га за стуб. Прионуше токе за јелеке.

Такође може да означи правац и циљ кретања:

Кренусмо за Подгорицу. То се извози за Америку.

Предлог за с акузативом употребљава се и са сљедећим значењима:

а) намјене: За родитеље ће саградити кућу. Направићу колаче за пријатеље.

б) циља: Нека они сами оду за њу. Бори се за своје право. 

в) узрока: Захвалила им је за помоћ. Казнише је за прекршај.

г) мјере: Виша је од њега за главу. Краћа је за центиметар.

д) времена: Дођи за празнике. Посјетићемо их за Нову годину.

Предлошко-падежна конструкција за + акузатив, напоредо с беспредлошким инструменталом,  може имати и функцију предикатива уз семикопулативне глаголе:

Прогласио се за краља. Он се сматра за добру прилику.

Предлози пред, под и за с акузативом, поред мјесног, имају и временско значење:

Тек пред зору заспаше. Под саму зиму пређе у град. Дођите нам за празнике.

4. Од предлошких израза који се слажу с акузативом издваја се израз с обзиром на с узрочним значењем (С обзиром на његово неискуство, то је сасвим разумљиво.)