Ekonomski fakultet, jedna od najmasovnijih organizacionih jedinica Univerziteta Crne Gore, po broju studenata, prirodno najviše i učestvuje u akademskoj mobilnosti Univerziteta. U toku akademske 2016/17 godine u odnosu na prethodnu godinu podignuta je odlazeća i dolazeća mobilnost studenata za 100 odsto, saopštio je prodekan za međunarodnu saradnju Ekonomskog fakulteta prof. dr Saša Popović. Za sajt UCG sa njim smo razgovarali o značajnom pomaku mobilnosti i kod  nastavnog i administrativnog osoblja, internacionalizaciji nastave, iskustvu studenata sa mobilnosti, kao i njegovom ličnom iskustvu.

UCG: U kojim programima mobilnosti učestvuje Ekononomski fakultet?

POPOVIĆ: Pored Erasmus+ programa, naš fakultet koristi mogućnosti koje pruža CEEPUS mreža, ASECU mreža, bilateralni ugovori države i Univerziteta i čitav spektar nacionalnih stipendija koje dodjeljuju pojedine države. Međutim, Eras

umus+ je najpopularniji, prije svega jer nudi boravak na prestižnim evropskim univerzitetima, finansijski je jako atraktivan, a samo administriranje ove mobilnosti nije previše zahtjevno.

 UCG: U kom smislu su partnerstava u okviru Erasmus+ programa dopriniijela internacionalizaciji nastavnih aktivnosti?

POPOVIĆ: Partnerstva kroz Erasmus+ platformu doprinijela su tako što su se aademski kalendari među univerzitetima otvorili jedni za druge. Manifestacija International week, koju organizuje većina univerziteta, otvara mogućnost da na nekom fakultetu jednu nedjelju akademskog kalendara popune strani predavači, iz različitih oblasti nauke. Ljepota ove ideje je u tome što predavanja nijesu izolovani događaj na koji se dolazi kao na javne tribine - objavite poziv, pa ko dođe - već redovna i obavezna nastava koju tokom te nedjelje popunjavaju predavači iz inostranstava.

Pored toga, postoje i posebni predavački aranžmani za profesore,  treninzi za saradnike i administrativno osoblje, utvrđivanje kompatibilnosti silabasa, literature, metodike nastave i slično. Naš fakultet je i gost i domaćin. Šalje svoje studente i profesore drugim fakultetima i prima iste od drugih. Duh internacionalizacije se najbolje osjeti kada čujete druge jezike na svom hodniku ili kada primijetite stranog studenta u amfiteatru i, zbog uvažavanja, nastavite čas na engleskom jeziku.

UCG: Šta boravak na drugom Univerzitetu pruža studentima?

POPOVIĆ: Evropski obrazovni prostor nije imaginarni prostor. On prije liči na Euklidov prostor s  koordinatama koje se zovu nauka, obrazovanje i međusobno razumijevanje. U tom prostoru, kojeg definišu ove tri dimenzije, nalazi se odgovor na Vaše pitanje. Pored naučnog, obrazovnog i interkulturalnog napretka studenata koji ostvaruju učešćem u mobilnosti, dešava se interesantan pomak i kod poslodavaca. Oni sada pri zapošljavanju sve više daju prednost ne studentima koji u svom CV-ju imaju naveden strani jezik, već onima koji su tokom studija ostvarili neki oblik akademske mobilnosti. Dakle, ne cijeni se samo dokaz o znanju jezika, već i dokaz da ste ga tokom studija aktivno koristili.

 UCG: Sa kojom evropskom institucijom biste izdvojili saradnju?

POPOVIĆ: Ne bih pravio izbor između naših partnerskih univerziteta. Radije bih istakao jednu instituciju koja je sve ovo omogućila, a to je Evropska komisija. Ona je 1987. godine pokrenula Erasmus program mobilnosti, kako sama tvrdi, jedan od njenih najuspješnijih programa. Prošle godine smo slavili jubilej 30 godina Erasmusa. Nevjerovatan je podatak da je oko devet miliona ljudi učestvovalo u ovom programu. Zahvaljujući ovoj instituciji, kroz međusobnu saradnju svi ostvarujemo svoje interese.

UCG: Kakvo je Vaše iskustvo sa akademskom mobilnošću?

POPOVIĆ: Svi mi, na svoj način, pripadamo univerzitetu, a univerzitet je mnogo više od predavanja i vježbi. Sama riječ "univerzitet" u svojim korjenima sadrži sjeme izvornog značenja "uzeti kao jedno, sve posmatrati kao jedinstvo". Akademska mobilnost omogućava upravo to - da se kroz diverzitet oblika saradnje ostvari ono univerzalno, svima zajedničko, a to je put ka naučnoj istini i  prosperitetu.

Moje međunarodno akademsko iskustvo datira još od dana kada sam bio asistent. Kao stipendista britanske vlade boravio sam dva puta u Londonu, prvo u Britanskoj biblioteci političkih i ekonomskih nauka, a kasnije na Birkbek koledžu, koji pripada Londonskom univerzitetu. Bilo je to od neprocjenjive vrijednosti za izradu mog magistraskog rada i doktorske disertacije. Nakon toga dobio sam prestižnu Fulbrajtovu stipendiju, zahvaljujući kojoj sam, tokom 2001/02, proveo devet mjeseci na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku.

 Tamo sam radio postdoktorska istraživanja iz oblasti koje sam specijalizirao i koje danas predajem. Kao profesor na Ekonomskom fakultetu koristio sam Erasmus+ i druge oblike mobilnosti i držao predavanja u Češkoj, Slovačkoj, Rusiji i Grčkoj.

Međutim, akademska razmjena nije samo razmjena studenata i profesora, već i kulturna razmjena, a to vas čini nosiocem jednog posebnog kulturnog koda. Taj kod se formira na saznanju da su jezik, kultura, tradicija, priroda - sve te odrednice pojedinih zemalja - već dovoljno međusobno isprepletane, baš kao i ljudi. Ne u genima, u jeziku su sva miješanja naroda. Shvatite da čak jedna riječ, koju ste nekad čuli ili naučili, može otvoriti nečija vrata ili srce. Meni se to desilo mnogo puta.

UCG:  Govorite o ličnom rastu koji nije samo strogo akademski?

POPOVIĆ: Bolje od svih trendova i procenata kojima opisujemo domete u međunarodnoj mobilnosti govore sami studenti koji su koristili mobilnost. Entuzijazam nakon povratka, nova prijateljstva, ispiti položeni na stranom jeziku i osjećaj bliskosti akademskog suživota podižu njihovo samopouzdanje, obogaćuje im životno iskustvo i čini da nam se vraćaju kao zreliji ljudi.

UCG: Šta Vam je na ličnom planu donijelo učešće u programima mobilnosti?

POPOVIĆ: Veoma mi prija promjena akademskog auditorijuma. Volim kada imam priliku da svoje ideje, način predavanja, komunikaciju s publikom ili svoj pogled na naučne i stručne probleme testiram na novom uzorku, sa studentima različitih socio-kulturnih profila. Ako tamo nađem oslonac, onda i ovo ovdje vrijedi. Tada smo bliži univerzalnom i univerzitetskom. S druge strane, lična poznanstva s nastavnicima koje sam upoznao na drugim univerzitetima su pravo bogatstvo. Neke bih jednostavno i o svom trošku doveo kod nas, da ih ljudi čuju, da upoznaju njihov način mišljenja i da osjete kakva je privilegija poznavati ih.

UCG: Zbog čega biste preporučili kolegama i studentima da učestvuju u programima mobilnosti?

POPOVIĆ: Svaki čovjek van granica svoje zemlje je njen neformalni ambasador. S indeksom Ekonomskog fakulteta naši studenti dobili su mogućnost da budu takvi ambasadori u preko 30 zemalja. Upoznaće tako i druge i sebe. Desiće se da boravkom u zemlji domaćina bolje upoznaju ne samo tu zemlju,  već i svoju. Iznenadiće ih neko nekim sasvim jednostavnim pitanjem i shvatićete da su zatečeni. Većina kolega u inostranstvu će znati koliko stanovnika ima vaša zemlja ili koji je njen glavni grad, ali će možda pitati koliko rijeka protiče kroz njega ili koliko sunčanih dana tokom godine ima u vašoj zemlji? Danas kada su automobil i mobilni  telefon postali sinonimi za mobilnost, uključivanje u mađunarodnu akademsku mobilnost pokazuje da je zapravo pravi prestiž biti mobilni student. Valja se malo odvojiti od svoje zemlje, svoje porodice, svojih lokalnih prijatelja, ne da bismo ih lakše zaboravili, već upravo da bismo bolje shvatili koliko nam znače.

Tek kada se studenti vrate s razmjene shvate da nismo u pravu kada druge univerzitete nazivamo stranim. Njihov boravak na stranom univezitetu ući će u zbir njihovih koraka i misli i biti nerazdvojivi dio njihovog identiteta. Te zemlje, njihovi ljudi  i univerziteti ostaće strani samo ako im se nikada ne približimo i ne upoznamo ih.